Svet

а, Т

азе часом, као да ?е све то ?уче било...

рема сто и збира

а, на коме ?е Нада правила цигарете,

А. Ч

слику на сво?е место. Бо?им

час оставио и загледа му зад?у страну). А, видиш, овде

и прво чедо 4. фебруара 1887. год., ко?е на крште?у доби име Надежда...." А ово ?е за ?ел

то ?е Нада, Томо, сад скоро

.... а ?ели

ло и замисли се). Бога ми, Томо,

мало? То ?е

икад нисмо сели, да тако о томе

ту имали да разговарамо?

диш, ни?е ни

ако би др

ми се некако одво?или од света: нити ?е куда водимо, ни

ма шта

мо овако сами за се, одво?ени сасв

ави"... То ?е донде кад смо купили ку?у, ?е ли? Па и од тада зар нисмо мирно и лепо живели? Нити си ти мени рекла зазорну реч, н

теби треба другаче да живимо? Ал

живимо. Сви се у ку?и слажемо и волимо, па чак и ова Ка?

промислити. Не можемо због ?е ван света. Ако хо?емо да ?е збрин

о да се измеш

гранку, на свадбу; да призовемо познанике, да нам до?у; да отворимо мало к

м ?а; него сам научио на ова? мир, и као на?згодни?е ми

ма рачуна, а дево?ка дорасла, па бисмо ми баш треба

о. Морамо, морамо макар и жртвовали наш мир...

нда.... оти?и ?у овде и онде у посету.... Ето, има ку?а с ко?има се знамо, али нисмо им ишли и нису нам долазили.... Тако.... од

(разм

а немам право, онда

бити бо?е... А кад ти кажеш да ?е добро.... Колике смо године проживели

?у?и). Нисам н

рамо све учинити за ?их и за ?ихову сре?у... Па, дабоме, треба да се познамо мало, да се ви?амо, да се измешамо са светом, треб

. не знам д

у сам; ако претече, врати?еш ми.... (Размиш?а). Ето, нека буде тако; до сад